Katul 46

Već proljet južinu donosi opet,
već je gnjev ekvinocijskoga neba
blagotvornim Zefira utišan dahom.
Odiljat se od kraja frigijskog, Katule,
od Nikeje vruće plodnih polja;
sjaju gradova Azije letjet treba.
Već duh dršće od žudnje putovanja,
već u nogama spremnim život tuče,
drago društvo, svi ostajte mi zbogom!
Daleko od doma mi smo skupa pošli,
različite nas rute natrag nose.

(Moj prijevod)